Pravi put

Pogleda uprtog ka jednoj strani svijeta zaboravljamo na sve ostalo što se događa oko nas, mi smo postojani u našoj težnji da postanemo kao oni. Možda ne možemo nikada to ostvariti, ali nadamo se da će nam bar dopustiti da se družimo sa njima. Upravo oni oličavaju ideale moderne civilizacije i čovjekoljublja, tamo se ne krše ljudska prava, sloboda govora je nepriksnovena, dostojanstvo čovjeka je iznad svega.

Zašto bi onda postojala bilo kakva dilema, zašto bi se čuli glasovi nezadovoljnih, znaju naši zvaničnici kojem se ,,prikloniti carstvu“. Rusija je država koje ne poštuje međunarodne sporazume neprestano pokušavajući da raspoluti susjednu  Ukrajinu. Naravno Rusi nemaju šta da traže tamo, identitet i istorija Ukrajine nisu više toliko važni od kada je Kijev na evropskom putu. Iako su na taj put krenuli zaprežnim kolima punim problemima oni znaju da ih tamo čeka izbavljenje.

Shodno svemu navedenom u potpunosti je razumljiva odluka Vlade Crne Gore da se pridruži sankcijama Ruskoj federaciji, jer moramo pokazati našu privaženost demokratskim i prije svega načelima ljudskosti. Iskreno sem ideala ima tu i malo oportunizma, ali samo u naznakama. Svakome godi pohvala, a da ne govorimo koliko tek ona koja dolazi od naših prijatelja iz Evropske unije i onih prekoatlanskih. Nakon sankcija smo jedan korak bliže evropskoj porodici naroda, barem naši vlastodršci tako misle. Sprovesti reforme pravnog sistema, spriječiti upliv organizovanog kriminala u politiku neki su od zahtjeva Evropske unije, ali oni nisu tako lako ostvarljivi. Zato treba početi od jednostavnih stvari, gordo i samouvjereno poručiti Rusiji: ,,Zbog vaših mutnih poslova u Ukrajini uvodimo vam sankcije”. Povrh svega Crna Gora poštuje međunarodno pravo i neotuđivost nečije teritorije, to je pokazala 2008. godine na primjeru Kosova.

U ovome slučaju po strani su stavljeni ekonomski interesi, zajednička prošlost, zaboravljene su riječi crnogorskih vladika, golootočka golgota crnogroskih komunista. Potrebno je prije ili kasnije napraviti rez, osloboditi se tereta koji vas sputava u ostvarivanju ciljeva. Neosporno današnja Crna Gora ima dva cilja koja se ne smiju dovoditi u pitanje, članstvo u Evropsku uniju i NATO savez. Zarad toga vlast mora da ima odriješene ruke, ima pravo i da griješi jer i te greške su napravljene iz dobre namjere. Zli jezici će reći da  ne postoji neka razlika između odnosa Crne Gore i EU sa jedne i odnosa metropola prema bivšim  kolonijama sa druge, oni ne shvataju da nije sramota učiti od boljega. Imamo prosvećenu evropsku zajednicu koja se bori za prava građana Ukrajine, koja želi da im pomogne u dostizanju evropskog standarda. Kako bi uspjeli u tome potrebne su godine i godine, takođe potrebno je ostvariti jedinstvo zavađenog življa u Ukrajini, ali Evropa je spremna kao uvijek da pomogne. Podrška se najviše ogleda u toplim riječima i slatkim obećanjima koja  griju bolje od ruskog gasa.

Naravno Crna Gora je sa punim pravom osudila želju Putinove Rusije da zaštiti svoje strateške interese u regionu, da spasi sunarodnike od bijesa galicijskih Ukrajinaca, tapije na mješanje u tuđe državane poslove imaju samo demokratske i slobodarske zemlje. Samim tim Crnoj Gori ne trebaju ni ruski kapital (koji je uništio nikad isplativi KAP), ni ruski turisti ni ruske zastave. Zanemarljiva je činjenica da bi bez ruskih i srpskih turista naše plaže bile prazne, da je veliki ekonomski rast sredinom prošle decenije prouzrokovan ruskom kupovinom nekretnina na primorju. Takve stvari ne treba pominjati jer rubljama se ne može kupiti ljudska sloboda i demokratija.

Državotvorna elita  izabrala je put kojim ćemo hoditi u narednom periodu, nameće se pitanje da i ukoliko ikada stignemo kako ćemo to uraditi. Postoje dva načina, ljudski dostojanstveno, ne zaboravljajući ko smo i odakle smo ili ćemo pak četvoronoške dopuzati poput nekih. 

Odluka je na nama.